Ко је Мали Принц?

На дну наше душе, седи заборављено биће пуно истине, наивности и нежности које се показује осмехом.

Душа, која је заборављена, препуна туђих мишљења, пуна црних честица које је окупирају, не дају бићу да живи и исплови на површину муља. Очи и мозак који су изграђени од једноличности живота, највећи су непријатељ малом, крхком бићу, Малом Принцу. Преласком у други свет, тоне у километрима дубоке црне рупе исклесане новонасталим животом. Окружење око душе, која, једва да постоји, цепка на ситне делове све што је некада живело и дисало у њој.

Време је највећи непријатељ, не може да се заустави, а ни да се врати. Детињство је заробљено у времену. У детињству се душа радује шуму птица или поветарцу који се игра тамним праменом косе. Наивна душа, која се сваком откуцају срца радовала као да је последњи. Упорност у свему што је радила је претрпана и самоувереност, убеђеност створише нови свет, свет одраслих.

Све што је нeкада сачињавало душу, остало је заробљено у времену, душу која се звала – Мали Принц. Детињство, наивност, доброта, сачуваше Малог Принца, а он и даље на дну моје душе чека када ће изаћи на површину.

Јована Васић