Архива категорије Eсеј

Једно Сунце-један осмех

Док смо млади, сањамо о томе да волимо и будемо вољени.Желимо да остваримо све жеље и не мислимо на оно лоше. У већини случајева чудом, успемо о томе. Осећамо се као да имамо крила, испуњени смо неком топлином. Тако је када си заљубљен и волис некога. Свакоме се деси прва љубав, после права. Неко призна […]

Оставите коментар

ЈЕДНО СУНЦЕ – ЈЕДАН ОСМЕХ

Дана у години има триста шездесет и пет. Неки од њих су весели а неки тужни, неки су испуњени срећом, а неки тугом , неки су објасани сунцем а неки су кишнии суморни. Мрзим када око мене влада сивило, туга , носталгија за нечим лепим. Али само ја знам решење како да улепшам један такав […]

Оставите коментар

Једно Сунце – један осмех

Пролазе дани, месеци и године. Постајемо старији, озбиљнији и зрелији. Стичемо нова искуства и погледе на живот. Доносимо закључке: шта је важно у животу, шта треба неговати и за шта се треба борити. Полако, али сигурно, прелазимо из једне безбрижне стазе на једну много озбиљнију стазу, пуну искушења у којој први пут проналазимо своје Сунце, […]

Оставите коментар

Једно Сунце – један осмех

Сетих се, једног дана, својих првих и, морам вам рећи, најлуђих година свога живота. Била сам толико мало, дебело, живахно дете да је у то чак тешко поверовати, с обзиром на мој садашњи, диван и младолики изглед. У то време сам се први пут заљубила и верујте ми то је било тешко, зато што је […]

Оставите коментар

Једно Сунце – један осмех

Кретање у школу, један од најсрећнијих периода у мом животу. Осим нових другара и учитељице, први дан школе је обележила моја прва љубав. Упознали смо се и пожелели да седимо заједно. Мали дечак, нижи од мене, са размаком између два предња зуба, чудним смислом за хумор. У почетку смо имали проблема, јер је леворук и […]

Оставите коментар

Окрени се према Сунцу

Стидљиви зраци априлског сунца се лагано увлаче у моју собу. Често ме радују, уживам док ми нежно милују лице, али данас не. Данас је један од оних дана када се осећам тужно, уплашено, чудно , када бујица осећања покушава да искочи из мене као највећа експлозија. Дође ми да гласно викнем све оно што је […]

Оставите коментар

Једно Сунце – један осмех

Сунце… Сама помисао на ову реч асоцира на нешто лепо, бескрајно, топло, сјајно. Још јаче значење има када је ту и један, мени драги осмех. Можда је мојих четрнаест година мало да причам о љубави. До сада сам научио да је љубав када волим, смејем се, да је нежна, искрена и топла, као Сунце у […]

Оставите коментар

Очистимо Пожаревац!

Свакодневно се срећемо са разноразним загађењима, видимо како пластичне кесе лете свуда а нико их не склања. Сви знамо да су потребне две секунде да се направи једна пластична кеса, а искористи се за два минута. А колико се дуго разлаже ? То је право питање ! Сви ми мислимо да ако се прави за […]

Оставите коментар

Планета Земља-последње одбројавање

Сат куца, одбројава разне ствари – чак и наше самоуништење. Не желим да нестанем, али ипак загађујем, не желим да нестану други, а ипак загађујем. Када ће се свест људи променити?  Желе нешто, али то нешто ипак свесно одбацују од себе. Понедељак, још један дан у школи, сасвим нормалан. Биологија, наставница помиње празник који је […]

Оставите коментар

Заштитимо животну средину од себе

Знам да загађујем свет, свакодневно. Али тешко ми је да се борим против себе. Десио ми се жешћи блам пре 3-4 године. Ишла сам са сестром и њеним дечком кроз Београд. Овде у Пожаревцу, свом родном граду, по некад исустим неко ђубре на улицу. Док смо ишли, то ми се и десило, испустила сам кесу, […]

Оставите коментар