Малолетнички криминал

DSC_4931Новембар је у Основној школи „Свети Сава“ месец борбе против насиља. Вршњачко насиље је тема којом  се често баве одељенске заједнице, школски тимови, школски педагог и остале структуре задужене за ову врсту проблема. Ученици су упознати са протоколом тима за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања и знају шта треба да ураде уколико присуствују насиљу или су жртве насиља. Тежи облици насиља у нашој школи ретко се дешавају и, на срећу, ретко имамо прилику да разговарамо о малолетничкој деликвенцији и криминалу. Ипак, желела сам да осветлим ову тему и скренем пажњу на могуће последице неких облика понашања.

Наш саговорник, Зоран Цветковић, ради у Министартву правде РС, у Управи за извршење кривичних санкција, у Казнено поправном Заводу Пожаревац-Забела и то 13 пуних година у служби за обезбеђење. Добро познаје кривично-правно материју и права је особа да нам појасни појмове из ове области и укаже на погрешне путеве којим деца могу да крену већ у млађем узрасту.
1. Шта су то малолетници?
С обзиром на узраст наш правни систем разликује неколико категорија лица. Особе до 14 година су деца. Особе са навршених 14 до 16 година чине млађе малолетнике, а са навршених 16 до 18 година старије малолетнике. Лица са навршених 18 година, до своје 21. године сматрају се млађим пунолетницима. Деца нису способна да схвате значај својих дела тако да код њих нема кривичне одговорности и истовремено уживају највиши степен правне заштите. Код малолетника та способност је нешто већа и сразмерно томе је већа и њихова одговорност. пуна кривична одговорност се стиче са навршеним пунолетством, али се потпуно зрелим човеком сматра особа са навршеном 21 годином. Према томе, малолетници су особе са навршених 14 година, а млађе од 18 година.

2. Шта спада у малолетничку деликвенцију?
У ужем смислу малолетничка деликвенција подразумева кривична дела која малолетници изврше. Појавни облици малолетничког криминала су многобројни. Ипак, фокус малолетничког криминала су кривична дела против имовине (крађе, тешке крађе, разбојништва, разбојничке крађе). Дешава се да приликом вршења тих дела изврше и најтежа кривична дела, као што су кривична дела против живота и тела, као што су силовања, тешке телесне повреде, а понекада некога и лише зивота. Посебно је забрињавајуће удруживање малолетника у тзв. малолетничке банде. Међутим, не треба заборавити друштвено неприхватљива понашања, која законодавац није окарактерисао као кривична дела, као сто су скитња, просијачење и посебно малолетничка проституција (тзв. предделиквентна понашања или стања).

3. Колико је озбиљан малолетнички криминал у насој земљи?
Малолетнички криманал представља огроман друштвени проблем у нашој земљи. Проблем захтева општу мобилизацију свих друштвених чинилаца на превенцији малолетничког криминала. Сви државни органи, установе и институције, школе и родитељи морају да пруже максимум како би се постигла оптимална друштвена реакција на сузбијању девијантног понашања. Успешно преваспитање само једног јединог детета или малолетника изузетан је успех.

4. Колико криминала има које извршавају малолетне особе и колико се често догађају?
Стопа малолетничког криминала је у порасту, чак и у економски развијеним земљама. У већини земаља удео малолетничког криминала у укупном криминалу износи 15-20%, у појединим земљама и до 45%. У нашој земљи тај проценат је око 15% од укупног криминала.

5. Каква је казна за малолетне особе, да ли иду у поправни дом или слично?
Према малолетницима се најпре примењују васпитни налози (поравнање са остећеним, извињење, редовно похађање школе, волонтирање, и слично), које примењују јавни тужилац за малолетнике и судије за малолетнике. Након васпитних налога на ред долазе кривичне санкције: васпитне мере (мере упозорења и усмерења, мере појачаног надзора, заводске мере) и казна малолетничког затвора. Казна малолетничког затвора се издржава у казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву. Казна немалолетничког затвора не може бити дужа од 5 година, у изузетним случајевима до 10 година. Млађим малолетницима може се изрећи само васпитна мера.

6. Да ли се малолетници који одслуже своју казну поново направе исти или сличан прекршај?
Поновно извршење кривичних дела назива се рецидивизам. Код малолетних извршилаца присутна је жеља за доказивањем и позиционирањем у криминалном миљеу. Такозвана борба за име. Поред тога, бивају „жигосани“ од стране околине. С њима нико више не жели да се дружи и све се више продубљује јаз између њих и нормалних животних токова. Стопа рецидивизма код малолетних особа је на жалост висока.

7. Из каквих породица потичу малолетни преступници?
Несређени породични односи, дефицитарни породични услови који за последицу имају занемаривање деце и њихову васпитну и образовну запуштеност су средине из које најчешће потичу малолетни извршиоци кривичних дела. Дакле, тамо где је породица, као нуклеус сваког друштва хармонична, мање су шансе да ће се деца одметнути у криминал. У нестабилним и разореним породицама, шансе за то су далеко веће.

8. Да ли редовно похађају сколу?
Образовни ситем је битна карика у васпитању деце. Један од основних задатака школства је усмеравање деце ка исправним вредностима. Нередовно похађање школе је један од првих узбуњивача који указује на потенцијални проблем. По правилу, малолетни извршиоци кривичних дела нису редовни у школи, због чега јавни тужилац за малолетнике или судија за малолетнике према њима може применити васпитни налог Редовно похађање школе.

9. Да ли особе женског пола чине кривична дела и у којој мери?
Особе женког пола извршавају кривична дела, али у далеко мањој мери од мушкараца. Оне казну издржавају у једином казнено поправном заводу за жене у земљи, у нашем граду.

10. Да ли особе које чине криминал подстичу и друге особе да чине исто?
Подстицање другог на извршење кривичног дела, назива се подстрекивање и оно је као такво кривичним закоником предвиђено као посебно кривично дело. Подстрекивање може учинити лице које је чинило кривична дела, али исто тако и лица која не потиче из криминалног света. Може се извршити на разне начине: претњом, принудом, давањем обећања, довођењем у заблуду и тако даље. Неретко је присутна и злоупотреба деце у криминалне сврхе. Најчешће од старијих криминалаца на које дете жели да остави утисак, па и од самих родитеља.
11. Да ли се малолетници после издржане казне поправљају?
Процес преваспитања и повратка деликвента у нормалне токове живота је је мукотрпан и дуготрајан. Комплексан је и зависи од много чинилаца, што унутрашњих што спољних. Чини се да су унутрашњи, односно темперамент, интелигенција, психолошки склоп најбитнији, али не и пресудни. Само у садејству са спољним, макро и микросоцијалним факторима могу дати жељени резултат. Део малолетника никада не изађе из зачарног круга и већи део живота проведе по затворима. Један мали део се успешно преваспита и ресоцијализује. Рекли смо да је преваспитање једног малолетника огроман успех. Што их је више то је укус победе над злом слађи.

текст: Милица Цветковић

  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: