Видео сам насиље, али нисам реаговао

Живот постоји из више разлога. Ти разлози су љубав, игра, смех, друштво… У љубави се стварају симпатије, у игри срећа и забава, у смеху позитивна осећања, а у друштву чести неспоразуми. Неки људи решавају неспоразуме на миран и културан начин, а неки насиљем.

Сећам се да сам једног поподнева седео у парку и играо се телефоном.У близини сам видео два дечака,мојих година,како се играју картама. Све је било лепо до краја игре, када је један од њих изгубио. Чуо сам другог како му се смеје и како га зафркава. Он му је узвратио шамаром и од тог тренутка је почело вређање, а након вређања туча. Нисам хтео ништа да предузмем, јер нисам желео да и ја будем у томе, а и мислио сам да ће престати. Отишао сам кући. Сутрадан сам дошао у исти парк и видео та два дечака, како се поново играју. Тада сам схватио нешто, схватио сам да су они веома добри другови и да једна туча не може покварити њихов однос.

Тог дана сам научио нешто, научио да треба пустити људе да сами реше свој проблем, јер ако се ја будем мешао између њих они не могу научити шта значи право и искрено пријатељство.

Илија Поповић

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: