Ако погрешиш извини се!

Човек некада погреши у животу. Било је то давно, имали смо час математике моја другарица и ја. Она је почела да ме провоцира. Када се завршио час математике ми смо се потуклe. Почела је да ми прича ружне речи. Када смо се потукли, сви су навијали. Није била ствар у томе што сви навијају, ружно сам се осећала јер не волим насиље. Нисам хтела да се потучемо и рекла сам јој да престане, али није хтела. Нисам била срећна што смо се потукле. Ја нисам хтела да испадне тако, само сам хтела да јој показем да не може више да ме провоцираи прича ружне речи. Разредна је рекла да морају да нам дођу родитељи. Рекла је мојој другарици и мени да више не причамо. Прошло је неко време, моја другарица је почела да прича самном и тако смо се помириле. Извинила ми се и рекла да је погрешила. И ја сам исто то рекла. Не волим насиље, али не треба никоме да дозволиш да ти прича ружне речи и повређује те.

Памела Радуловић

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: