Једно Сунце – један осмех

Сетих се, једног дана, својих првих и, морам вам рећи, најлуђих година свога живота. Била сам толико мало, дебело, живахно дете да је у то чак тешко поверовати, с обзиром на мој садашњи, диван и младолики изглед. У то време сам се први пут заљубила и верујте ми то је било тешко, зато што је једина „особа“ коју сам до тада волела био пас Бони. Нисам желела да признам да сам се заљубила, јер једноставно само слабићи признају своју заљубљеност (бар сам то тада мислила). Одувек сам била психички, јака девојчица, а када би ме та снага напустила, сакривала бих се у ормар са одећом. Волела сам заљубљеност, увек сам је упоређивала са осмехом, јер је то био један од симптома. Љубав је била једна од мојих слабости, као нека болест, јер сам обично тада имала температуру, болео ме је зуб и разне друге болести бих добијала тада. Била сам тотално слуђена, а верујем да сви то осећате. Љубав вас покреће. Радите ствери које сте до сада стално избегавали. Чак сам и добила  ПЕТИЦУ из Математике. Диван осећај, баш као и љубав.

Милица Васиљевић

  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: