Једно Сунце – један осмех

Кретање у школу, један од најсрећнијих периода у мом животу. Осим нових другара и учитељице, први дан школе је обележила моја прва љубав. Упознали смо се и пожелели да седимо заједно. Мали дечак, нижи од мене, са размаком између два предња зуба, чудним смислом за хумор. У почетку смо имали проблема, јер је леворук и стално смо се ударали лактовима, међутим учитељица нас је разместила и решила нашу незгоду. Лептирићи у стомаку су временом расли, развијали се, и постали диносауруси. Али не они тирекси, већ разнобојни прелепи бронтосауруси. Једно другом мамили смо осмехе на лицу, али заједно и другим, старијим људима. Моја симпатија и ја имали смо планове за будућност, у основи нам је било да заувек останемо заједно. На часу енглеског ме је загрлио. Због тога смо добили опомене од учитељице па сам се ја наљутила на њега. Наравно, брзо ме је прошло. Дан данас идемо заједно у одељење, осма година нашег дружења. Нису нам односи као некада, сада смо другари. Али ето, уз помоћ наставика и учитељице волимо да се присетимо наше дивне, незаборавне, обостране, прве љубави.

Мирјана Миленковић

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: