Једно Сунце – један осмех

Сунце…

Сама помисао на ову реч асоцира на нешто лепо, бескрајно, топло, сјајно. Још јаче значење има када је ту и један, мени драги осмех.

Можда је мојих четрнаест година мало да причам о љубави. До сада сам научио да је љубав када волим, смејем се, да је нежна, искрена и топла, као Сунце у пролеће, све буди и покреће. У мом срцу крије се једна симпатија и чини да се и ја осећам као сунце у пролеће. У њеној близини ми застане дах, руке се тресу, ноге клецају, а очи све говоре. Не, то више нису два обична ока, од сјаја им се не види боја. То су два бљеска попут сунца у огледалу, а њена два плава ока су моје огледало и зато имају толики сјај. Осећам да и она потајно гаји љубав према мени. Смеје се мојим шалама, увек је ту у мојој близини и чини ме срећним и испуњеним. „Случајни“ погледи и осмеси на нашим лицима говоре више од речи. Имам осећај да могу све, да ми ништа није немогуће и недоступно. Пружа ми осећај топлине и вољености. Довољан је један њен осмех да сунце лепше и јаче сија.

Љубав према њој чини ме успешним, срећним и задовољним. Сунце обасјава и греје нашу планету, а један њен осмех довољан је да ја могу све, па чак и да полетим.

Јовановић Милош VII1

  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: