Планета Земља-последње одбројавање

Сат куца, одбројава разне ствари – чак и наше самоуништење. Не желим да нестанем, али ипак загађујем, не желим да нестану други, а ипак загађујем. Када ће се свест људи променити?  Желе нешто, али то нешто ипак свесно одбацују од себе. Понедељак, још један дан у школи, сасвим нормалан. Биологија, наставница помиње празник који је тог викенда био, ја помишљам на Младенце а ипак је реч о “ Светском дану вода“. Наставница отвара папир који је донела за час и даје га мени како бих га прочитала одељењу. Почињем да читам и већ током прве реченице схватам да ова прича има дубоко значење и нажалост тужан крај. Прича нас одводи у не тако далеко будућност. Била је то година 2070. Људи су постали халапљиве животиње који се мученички боре да стигну до мало воде, човек препричава свој живот и живот његове породице и прича се завршава опомињући нас о томе шта би смо све могли да изгубимо. Одувек сам замишљала како ћемо изгледати када нестане воде, и баш овакву слику сам желела да избегнем. Људима је тешко да промене свест док не изгубе нешто. Почни од данас и пробај да постанеш бољи човек, знам да је хоћу.

Милица Васиљевић

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: