Заштитимо животну средину од себе

Знам да загађујем свет, свакодневно. Али тешко ми је да се борим против себе. Десио ми се жешћи блам пре 3-4 године. Ишла сам са сестром и њеним дечком кроз Београд. Овде у Пожаревцу, свом родном граду, по некад исустим неко ђубре на улицу. Док смо ишли, то ми се и десило, испустила сам кесу, ето из навике. Кад сам схватила, било ми је глупо да застанем и узмем, па сам наставила. Дечко моје сестре је узео кесу, дао ми и рекао: „Ево, испало ти је“. Од тада ми се свест подигла мало, али опет не довољно. Више не бацам ђубре по улици, али кад дуже време не наиђем на канту за отпатке изнервирам се и бацим. Сањам тако да постанем неки председник, па да стварам законе, везане за загађивање, а онда их разбије стварност у којој ни ја не поштујем сопствене законе.

Мирјана Миленковић

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: