Различити, али исти

Замислите свет пун потпуно истих људи. И као такви, сви се волимо. Али ако се на свету сви воле, осећања се губе. Као и сада, и тада бисмо били једни од многих, али сада имамо своје „ја“. То „ја“ не мрзи друге. Шта постижем мржњом? Тиме гајим према неком осећања, а тиме му посвећујем пажњу. Пажњу није заслужио. Моје „ја“ воли своје, а поштује друге. Разликујем се, по стилу облачења, категорији музике, рокерка сам. Као таква, проналазим друштво, слично себи. Али друге особе, других стилова, не дескриминишем. Не свиђају ми се народњаци, али ако они сматрају да то добро звучи, нека слушају. Ако се слажу са изјавом Чарса Дарвина да је човек настао од мајмуна, немам ништа против. Сви дишемо, растемо, имамо два ока, нос, уста… Сви смо исти, али из другог угла сасвим другачији. Моје очи су зелене, твоје су можда браон боје. Моје нормално је да једем грашак, твоје нормално је да га избегаваш. Ако ја кажем да хоћу на природно-математички смер у гимназији, а ти ми кажеш да је математика тамо тешка, само да знаш да идем тамо зато што ми математика иде. Моја кожа је јако светла, можда је твоја тамнија. Не занима ме да ли имаш велики нос, дугу косу, низак си, посматрам те какав си унутра. Не, не гледам ти слепо црево и желудац, гледам и осећам оно што се назива душом. Твој карактер, мишљење, доброта, то ме занима.

Мирјана Миленковић

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: