Књига је увек ту

_MG_0772 Лектире су ми до сада задавале велику муку, нисам могла да их смислим данима, бежала сам од њих као ,,ђаво од крста“. Али на крају сам увек нашла начин да их прочитам (родитељи су ми стално ричали о томе да их морам прочитати или сам у великој невољи). Књига као књига била ми је као празна особа, исписана свуда, али са мало поуке (бар сам је ја тако доживљавала).

Ипак, док сам читала неке лектире, пронашла сам се на кратко у њима и то ме је довело да поклекнем својим мислима, желећи да ме бар у овим годинама неко разуме. Што сам више књига читала мој свет је више личио на попуњен телевизијски програм. Имала сам толико тога да испричам, толико тога да кажем. Књигу сам гледала као пријатеља који је увек био ту да ми помогне када сам у невољи.

Милица Васиљевић

Advertisements
  1. Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: